produkcija: BELEF i BDP

Koncept, koreografija, izvođenje: Dalija Aćin
Scenografija: Marija Kalabić,
Autorska muzika: Andrej Aćin
Video: David Nikolić
Dizajn: Nenad Baćanović
Seksolog konsultant: Tea Nikolić

Dalije Aćin je rođena 15.10.1974. Završila je osnovnu baletsku školu "Lujo Davičo" i srednju baletsku škola "Lujo Davičo".

Koreograf predstava: Echoes of silence/Pasija po telu, Peep Sorrow (2001), Buridan (2000), Severo-zapad obala (1999), City Animation (1998), Intimus (1998), Monoview (1997), Orange (1995).

Izvođac u predstavama: Echoes of silence/Pasija po telu, Peep Sorrow, Buridan, Severo-zapad obala, Intimus, City Animation, Dream About Flying, Monoview, Sonnets, Orange, Free Fall (1995), Deserted Land (1995), Nižinski (1994), Paradise Lost (1993).

SUOČAVANJE, PREISPITIVANJE I POSTAVLJANJE PITANJA
Koncept projekta

Projekat/predstava je koncipirana kao solo savremenog plesnog i pozorišnog izraza, postavljena na pozorišnoj sceni na kojoj se nalazi i deo publike.

Deo scenskog dizajna čine i video projekcije koncipirane kao kontrapunkt: pornografija i masmediji s jedne strane, pojedinac s druge, dok se kostimografsko rešenje sastoji od autentičnih elemenata karakterističnih za žensku seksualnost, proisteklih iz bizara i fetišizma, kao i kreiranja kostima rasterećenog svake seksualne konotacije.

Koncept ovog projekta/predstave je suočavanje, preispitivanje i postavljanje pitanja. Polazeći od fenomena ženske seksualnosti i njene, u najvećoj meri dodeljene, stečene i dobrim delom prihvaćene forme, najspecifičnije od momenta pojave bizara i fetišizma, zaključno s današnjom seksualnom/erotskom hipereksponiranosću u komercijalne i/ili političke svrhe, postavlja se pitanje šta je ženska seksualnost. Činjenica je da je žena u konstantnom preispitivanju forme sopstvene seksualnosti u težnji pronalaženja one idealne, podređujući se, ili ne, muškoj fantaziji. Zašto je žena prihvatila takvu "ulogu" i koliko se njena seksualnost ostvaruje, odnosno ne ostvaruje, kroz prihvaćenu formu? Da li je osnovni zadatak žene, sa sociološkog aspekta, da zadovolji? Koliko muškarac i žena imaju isto shvatanje seksualnosti? Da li su, u današnjem društvu, još uvek spremni i sposobni za prihvatanje i razumevanje? Koliko je pitanje moći tesno povezano sa seksualnošću, a samim ti i s relacijom žena-muškarac? Da li su seks u masmedijskom kontekstu i pornografija, ne legalizovane ali kontrolisano dopuštene s društvenog aspekta, samo alatke za postizanje masovnog olakšanja virtualnim upražnjavanjem?

Zbog sve prisutnije otuđenosti i usamljenosti, straha od potencijalne emotivne patnje i bola, ili straha od AIDS-a, pojedinac izbegava mogućnost ali ne gubi želju da seksualno komunicira. Paralelno, seksualnost je u medijima sve prisutnija i agresivnija, dok internet pruža utehu u virtualnom obliku, kompenzaciju za realan događaj. Nadražaj raste, a zadovoljenje prirodnim putem se potiskuje. Pretrpevši ogromne uticaje od makro ka mikro planu seksualnost doživljava promene, devijacije i deformacije. Preeksponiranosću prag nadražaja se pomera, stvara se iluzija da je sve dostupno, a sama komunikacija putem seksa postaje sve problematičnija.

Realizaciju predstave pomogao baletski studio Orchestra i CEMPI.

DO YOU FEEL BETTER NOW, DARLING?