Zoran Ratković, najpre glumac, a onda sa svakom godinom sve više reditelj, negde burne 1968. godine zaželeo je da režira Euripidovu Elektru. Mira Trailović je imala u njega poverenje i ispunjavala mu je želje. Onda je Zoran dalje izvoljevao. Palo mu je na pamet da mu Euripida prevede Danilo Kiš, u to vreme dramaturg Ateljea 212, koji je do tog vremena već afirmisao kao čudo od prevodioca. Pored toga što je bio cenjen prozni pisac.

Rale Ratković nije ni slutio koliko mu je to bio sjajan potez. Značajan, ne za naše prevodilaštvo, već za našu dramsku književnost. Umesto da donese prevod, Danilo Kiš je doneo svoje dramsko delo u stihovima, inspirisano mitom o Elektri.

Stihovi su bili, naravno, zvonki. U gestu protesnog ubistva Elektre osećala se mlada pobunjenička 1968. Bila je prisutna i revolucija tumačenja ljudske psihe 20. veka, ali bez vulgarizacije.

Neda Spasojević je briljirala kao Elektra. Miša Janketić, kao Orest, bio je Nedi odličan partner. A za Kseniju Jovanović bila je to retka prilika za njen najveći dar - dar tragetkinje. Naravno bila je Klitemnestra.

A onda je godinama Kišovo delo trajalo samo između korica jednog časopisa. I ... u glavi jednog izuzetnog stvaraoca - Jagoša Markovića.

Kao da sam za taj komad i za Jagoševu uobrazilju, a ne za La Maminog Ardena od Fameršea za Drugi Bitef 1968. godine pronašao Barutanu kao pozorišni prostor. Jagoš je tu našao prirodni prostor za televizijsku varijantu Elektre.

Kišova Elektra, jedan od stotinu komada koje sam ja kao producent postavio, a Jagoš izrežirao, u našem virtuelnom teatru.

Sećam se pre nekoliko godina, kada sam mu spomenuo Kišovu Elektru, on je počeo da govori te zvonke stihove. Znao je ceo komad na pamet.

Krajem ovog proleća obreo sam sed ponovo u "mojoj" Barutani, sada već uveliko i svih Beograđana, na prvoj probi Kišove Elektre za ovogodišnji BELEF. Jagoš je žmureći slušao muziku Kišovih reči iz usta svojih omiljenih glumaca. (Tako je i veliki reditelj Gavela Mariji Crnobori režirao Geteovu Ifigeniju na Tauridi. Izgleda da se tako u sebi, u mraku podsvesti, love arhetipovi evropskih mitova). Izgleda da će tako u sebi, u mraku podsvesti dramskih umetnika sa Jagošem Markovićem na čelu, Kišova Elektra još jednom isplivati na videlo dana. Radujem se tom njenom ponovnom rođenju tragične Elektrine sudbine u Kišovom ritmu.

Jovan Ćirilov