Pobednik BBC-jeve Svetske muzičke nagrade 2005 "Afrika" i nominovani za "Izbor kritičara"

"Tinariwen" znači na jeziku Tuarega "napuštena mesta" i odslikava njihovo nasleđe nomada iz pustinje Sahara. Tinariwen pravi buntovnu muziku u stvarnom značenju te reči - u stvari prva postavka grupe je osnovana u jednom od Gadafijevih pobunjeničkih logora u Libiji, i učestvovala je u pobunama Tuarega u Maliju. Lik ratnika sa puškom u jednoj ruci, i gitarom prebačenom preko leđa je vrlo rasprostranjen u kulturi Tuarega, pošto je to simbol njihovog života između borbe i poezije. Muzika je proterana i preneta preko raznih zemalja putem kaseta, kao medijuma propagande pobune. Bez obzira na to, muziku ne treba sagledavati samo u tom kontekstu, već ona nastupa sama za sebe u svojoj globalnoj prijemčivosti.

Na svojim fender gitarama sviraju pustinjski bluz, koji govori o usamljenosti, gubitku prijatelja u borbi, o njihovom životu u izgnanstvu i razočaranju po povratku. U najvećem broju slučajeva oni su zamenili tradicionalne instrumente Tuarega električnim gitarama, a različiti uticaji variraju od roka do Boba Marlija, pomešani sa starim melodijama Tuarega. Kada je objavljen njihov drugi album, "Amassakoul", naslednik njihovog debi albuma "Radio Tisdas Sessions" (Emisije Radio Tisdasa), u kom su još više razvili svoje muzičke ideje i taj album je pozdravljen od strane kritike. Nije nikakvo iznenađenje da ih novine nekada nazivaju "Rollng Stonsima Sahare".
U skorije vreme "pobunjenici" su dobili još neke nagrade za svoj novi album "Amassakoul" - sem BBC-jeve Svetske muzičke nagrade za 2005. godinu u kategoriji "Afrika", i postavljeni su na treće mesto za Nagradu kritike.