U doba romantizma raste interesovanje umetnika i intelektualaca za folklor, kao oblast ljudskog stvaralaštva koja dotad nije bila adekvatno vrednovana. Flamenko gitara, nastala kao podrška pevanju i plesu, postepeno je, umećem sjajnih izvođača, dobijala dimenziju virtuoznosti koja je danas priznata u čitavom muzičkom svetu.
Profesionalne gitariste prvo je neizbežno privukao fascinantan zvuk Andaluzije, a odmah potom i flamenka. Prva zabeležena i objavljena flamenko muzika, kao i prvi metod učenja sviranja flamenko gitare pojavili su se u Madridu početkom XX veka.

Dvojica madridskih gitarista, Rafael Anduhar (flamenko gitara) i Hose Luis Martines (klasična gitara) prvi su koji su načinili simbiozu ovih dveju umetnosti, dva stila, stvarajući fuziju klasike i flamenka, a ujedno i ravnotežu ova dva zvuka.

Španski gitarista (1962), Već sa petnaest godina započinje karijeru koncert-majstora i od tada izvodi brojne koncerte po Evropi i Americi.

Gotovo redovno gostuje na najznačajnijim festivalima gitare kao što su "Guitar Foundation of America", "Svetske gitare" itd. Posebno se izdvajaju njegovi nastupi u Kraljevskom pozorištu (Teatro Real) i u Nacionalnoj koncertnoj sali u Madridu (Auditorio Nacional de Madrid), zatim u kraljevskim dvorcima u Sevilji i u muzeju Prado, gde nastupa zajedno sa primadonom Terezom Bergansom. Ovaj koncert prenosila je italijanska radio-televizija RAI u preko četrdest zemalja. Držao je koncerte po celom svetu, od Sjedinjenih Država pa sve do Rusije. Nastupao je na Međunarodnoj akademiji za gitaru u Parizu, u Frankfurtskoj operi, kao i u Nacionalnoj koncertnoj sali i u Nacionalnom pozorištu za primenjene umetnosti u Meksiku. U Poljskoj je pred Njegovim Visočanstvom Princom Felipeom izveo Koncert za Aranhues.

Snimao je za vodeće svetske muzičke kuće kao što su italijanska kuća RAI, "Španska nacionalna radio-stanica", "Španska televizija", "Radio Frans" ili "Televisa" iz Meksika.