Produkcija: BELEF i Atelje 212
RAT/SEĆANJA
pozorišna predstava

Atelje 212, velika scena, 21 h

Premijera:
23. jul (petak)
Reprize:
24. jul (subota), 25. jul (nedelja), 26. jul (ponedeljak), 27. jul (utorak), 28. jul (sreda), 29. jul (četvrtak), 30. jul (petak), 31. jul (subota), 1. avgust (nedelja)

Pozorišni projekat RAT/SEĆANJE nastao je kao rezultat saradnje umetnika iz Indonezije i Srbije, sa idejom da se napravi predstava koja se bavi posledicama krvavih građanskih i međuetničkih ratova koji su obeležili život obe zemlje u protekloj deceniji.

Slično našoj zemlji i Indonezija, inače najveća muslimanska zemlja na svetu, sa oko 250 miliona stanovnika, u poslednjoj deceniji našla se u vrtlogu ratnih sukoba, korupcije, kriminala, bede i beznađa. Sve to kao posledica višegodišnje vladavine nedemokratskog, oligarhijskog sistema veoma sličnom našem prošlom režimu. Iako na dva suprotna kraja zemljine kugle, obe naše domovine, nekada vodeće zemlje nesvrstanog sveta, našle su se pred teškim izazovima, kako se razračunati sa sopstvenim nedelima, sahraniti avete prošlosti i pronaći svoje mesto u slobodnom, demokratskom svetu. I jednom i drugom narodu potrebna je nada, vera u bolje sutra i uverenje da i za njih postoji mesto u boljoj budućnosti. Razmena iskustva, stavova i ideja umetnika iz dve ovako kulturno različite, a ipak istorijski bliske zemlje, donosi veoma zanimljiv umetnički rezultat.

Rođen 1944. u Puri Anom Tabanan, a Baliju. Jedan od najpriznatijih i najplodnijih figura savremnog pozorišta i književnosti Indonezije. Još od srednjoškolskih dana na Baliju interesuje se za pozorište i pisanje. Čak i za vreme studija prava na Džakarti, sredinom šezdesetih, on daje prednost svojim pozorišnim aktivnostima. Godine 1969. sa diplomom prava, Putu se seli u Džakartu. Radije nego da se zaposli u svojoj struci, Putu počinje karijeru prvo kao novinar i glumac, a 1971. stvara svoju pozorišnu grupu - teatar Mandiri.

Putu takođe širi svoje internacionalno iskustvo, prvo je 1973. sedam meseci bio član spiritualne komune u Japanu (Ittoen, Kyoto). Sledeće godine priključuje se internacionalnom programu pisanja u Americi (Iowa City). Vraća se u Ameriku 1985. kao Fulbrajtov stipendista, gde provodi tri godine na Univerzitetu Wisconsin-Madison, Cornell i Wesleyan Univerzitetu (Fulbright Artist-in-Residence). Osim režija GERR (GEEZ) i AUM (ROAR) na Univerzitetu Wisconsin i Wesleyan, Putu takođe režira i ROAR kod La Mame na Off-Off Brodveju u Njujorku, kao deo njihovog Trećeg svetskog instituta za pozorišne studije (TWITAS) 1988. Putu je sa svojim Teatrom Mandiri imao turneju sa predstavom YEL 1991. kao deo velikog Festivala Indonezije u Americi. Tokom 1992. Putu se vraća u Kyoto na Univerzitet, kao gostujući pisac sa stipendijom japanske fondacije. Putu Wijaya je napisao više od 40 drama, 30 romana, 1000 kratkih priča, 18 filmskih scenarija, režirao 3 dugometražna filma, stotinu TV epizoda i nebrojano mnogo novinskih članaka, filmskih i pozorišnih kritika. Njegova dela prevedena su na holandski, engleski, francuski, ruski, japanski, thai, nemački i arapski.

Rođen u Beogradu 1970. Diplomirao pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu 1996. Režirao je u Narodnom pozorištu u Beogradu (Sakati Bili, Uobraženi bolesnik), Beogradskom dramskom pozorištu (Smrtonosna klopka, Rekviziter), Bitef teatru (Trejnspoting) i Ateljeu 212 (Kaput mrtvog čoveka).

Kao stipendista japanskog Ministarstva za kulturu, 2000. godine boravio je šest meseci u Tokiju, gde je sarađivao sa članovima poznate japanske pozorišne grupe - Kuro Tent Theater, na pripremi predstave Thecoffin is to big for the hol, singapurskog pisca Kuo Pao Kuna.