Zoran Ratković, najpre glumac, a onda
sa svakom godinom sve više reditelj, negde burne 1968. godine
zaželeo je da režira Euripidovu Elektru. Mira Trailović
je imala u njega poverenje i ispunjavala mu je želje. Onda
je Zoran dalje izvoljevao. Palo mu je na pamet da mu Euripida
prevede Danilo Kiš, u to vreme dramaturg Ateljea 212, koji
je do tog vremena već afirmisao kao čudo od prevodioca. Pored
toga što je bio cenjen prozni pisac.
Rale Ratković nije ni slutio koliko mu je to bio sjajan
potez. Značajan, ne za naše prevodilaštvo, već za našu dramsku
književnost. Umesto da donese prevod, Danilo Kiš je doneo
svoje dramsko delo u stihovima, inspirisano mitom o Elektri.
Stihovi su bili, naravno, zvonki. U gestu protesnog ubistva
Elektre osećala se mlada pobunjenička 1968. Bila je prisutna
i revolucija tumačenja ljudske psihe 20. veka, ali bez vulgarizacije.
Neda Spasojević je briljirala kao Elektra. Miša Janketić,
kao Orest, bio je Nedi odličan partner. A za Kseniju Jovanović
bila je to retka prilika za njen najveći dar - dar tragetkinje.
Naravno bila je Klitemnestra.
A onda je godinama Kišovo delo trajalo samo između korica
jednog časopisa. I ... u glavi jednog izuzetnog stvaraoca
- Jagoša Markovića.
Kao da sam za taj komad i za Jagoševu uobrazilju, a ne za
La Maminog Ardena od Fameršea za Drugi Bitef 1968.
godine pronašao Barutanu kao pozorišni prostor. Jagoš je
tu našao prirodni prostor za televizijsku varijantu Elektre.
Kišova Elektra, jedan od stotinu komada koje sam
ja kao producent postavio, a Jagoš izrežirao, u našem virtuelnom
teatru.
Sećam se pre nekoliko godina, kada sam mu spomenuo Kišovu Elektru,
on je počeo da govori te zvonke stihove. Znao je ceo komad
na pamet.
Krajem ovog proleća obreo sam sed ponovo u "mojoj" Barutani,
sada već uveliko i svih Beograđana, na prvoj probi Kišove
Elektre za ovogodišnji BELEF. Jagoš je žmureći slušao muziku
Kišovih reči iz usta svojih omiljenih glumaca. (Tako je i
veliki reditelj Gavela Mariji Crnobori režirao Geteovu Ifigeniju
na Tauridi. Izgleda da se tako u sebi, u mraku podsvesti,
love arhetipovi evropskih mitova). Izgleda da će tako u sebi,
u mraku podsvesti dramskih umetnika sa Jagošem Markovićem
na čelu, Kišova Elektra još jednom isplivati na
videlo dana. Radujem se tom njenom ponovnom rođenju tragične
Elektrine sudbine u Kišovom ritmu.
Jovan Ćirilov |
