Kroz istoriju od poema Artura Bruka i
drame Šekspira, preko opere Vinčenca Belinija i Gunoa, do baleta
Čajkovskog i Prokofjeva, tragična priča o dvoje nesrećnih ljubavnika "Romeo
i Julija" bila je inspiracija mnogim umetnicima. Artur
Bruk akcentuje požudu i moralnu krivicu Romea i Julije, Šekspir
kroz tragediju prikazuje tužnu posledicu nesloge njihovih porodica
i sudbina, a koreograf Leonid Lavrovski akcentuje ljubav, sa
tragičnim završetkom. Afirmacija pozitivnih strana ove priče
uzdigla je ljubav do legende.Romeo i Julija nisu statični,
nego se razvijaju pod pritiskom spoljašnjih okolnosti i svojih
preživljavanja, i potpuno su drugačiji na kraju u odnosu na
početni susret. Ova pokretljivost likova dovodi u vezu sa pokretljivosti
tela, ali ne sa aspekta igre već govora tela. Analizirajući
ideju i samu dramu mnogi kritičari bili su mišljenja da se
radi o nesavršenoj tragediji da je "pesnički trijumf a
dramski promašaj". Ne postoji Aristotelovo načelo o tragićnoj
krivici ili greški koja dovodi do smrti glavnih likova. Ni
Romeo ni Julija nisu odgovni za tragičan događaj. Ljubavnici
su žrtve mržnje njihovih roditelja. U dramu uvode spoljašnji
činioci sudbine na tajanstven način. Teatar Mimart se bavi
fenomeninima koji su vezani za tajne. Upravo to je razlog što
smo se upustili u istraživanje drame a ne toliko same pesme
i teksta, polazeći od smrti, od kraja kroz tajansveni tok sudbine
do prvog pogleda.
Romeo i Julija govore različitim jezicima (engleski, albanski,
italijanski, nemački...). Slučajnost u ovoj priči je karakteristika
dramske dinamike. Romeo slučajno dolazi na bal kod Kapuleta,
Julija se slučajno budi prekasno. Ovo su samo početak i kraj
niza slučajnosti, a da se samo jedna slučajnost nije desila
sudbina bi bila drugačija za dvoje mladih. ROMEO I JULIJA
je drama u kojoj je problem postavljen u nerešenoj formi
je zgodan način da se retrospektivnom događaja prerežiraju
i promene događaji kroz vreme. Ova priča prevazilazi sve
barijere, i jezičke, geografske, nacionalne, etničke i etičke.
Romeo može biti bilo koji mladić, Julija bilo koja devojka
čiji susret menja kontinuitete lićnih puteva. Tu počinje
naša priča, abreakcija tragičnog događaja, namerno oživljanje
potisnutog događaja legende. Renesansna svest u drami, ovde
dobija drugi oblik okretanja prema humanim principima vraćajući
priču retroaktivno na početak - na susret - na trenutak -
na pogled - na ljubav. Rad na abreakciji dogadjaja Romea
i Julije je vanvremenski susret dvoje mladih, kroz tanatos
i eros. Završnica ovog projekta je ljubav, kao rekonstrukcija
optimizma koji nedostaje ovde i sada.
Nela Antonović |
