Fotografiji (renesansnog) vrta su dodati, tehnikom kolažiranja, elementi klasicističke i barokne arhitekture i tako se prizor transformiše u idealizovanu, arkadijansku sliku. Takav vrt postaje deo šireg uređenog prostora u kome se, naslućujemo, nalaze i vodoskoci, kule, zeleno i cvetno rastinje, pastoralni predeli I fantastična arhitektura.

I dalje, prostor se povezuje sa imaginarnim mestom, kakav je npr. grad Amaurot na ostru Utopija, iz istoimenog dela Tomasa Mora, gde: "...građani mnogo polažu na svoju baštu. U njoj gaje lozu, voće, povrće i cveće, i to sa toliko ukusa i brižljivog rada da nikad nisam video ni boljeg roda ni lepšeg izgleda...I doista, teško je u celom gradu naći ma šta drugo sto bi građanima više koristilo ili im priređivalo vise zadovoljstva, pa stoga izgleda da je osnivač grada najviše od svega vodio brigu baš o ovim baštama."

Dimitrije Tadic je rođen 1973. godine u Beogradu. Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu je završio 1999. godine, odsek scenografija.

2001- Projekat "Evropizam" (sa tročlanom umetničkom grupom "Poeziomania")

Muzej jugoslovenske kinoteke, fotografije; CZKD, instalacija; Kulturni centar REX, kolaži, objekti, crteži; Galerija SKC-a, crteži; Galerija ZLATNO OKO, Novi Sad, instalacija; Galerija kulturnog centra Novog Sada, kolaži, objekti, crteži

2003- Kulturni centar Beograda, Galerija ARTGET, printovi

Učestvovao na više grupnih izložbi (Kulturni centar Pančevo "Transparentno"; Bijenale mladih u Vršcu; 43. oktobarski salon; BELEF 2003; V.I.P.ArtGallery, "Sound/Silence")

2002- prva nagrada na BS Procesor konkursu za najbolju fotografiju