Петак, 29. 6. Студентски културни центар, 19.00
Изложба „Моји светови“ Јелене Милошевић  Јовановић

Јеленини светови имају ширину и дубину, разиграност њеног ума се осликава на њеним платнима. Њена путовања, дружења са другим културама и сусрети са људима су њена вечита инспирација. Небеске висине и морске дубине, а пре свега понирање у најдубље кутке њене свести и интиме су пред београдском публиком. На њеним платнима су духовници у дубоким молитвама, храмови у нестајању, небеска црква, антропоморфна бића у потрази за љубављу. У дубокој запитаности чему тежимо и где идемо, Јелена Милошевић Јовановић у фокус ставља језгро, као претечу свега, као око свевидеће, као мудрост света. Њен витез на коњу се бори против аждаха којима обилује овај свет.
Слике су малих формата, у комбинованој техници акрилика и уља и са необичним додацима који слици дају тродимензионалност. Настале су у циклусима који су пратили Јеленин емотиван и духовни живот. Њен потез је понекад лаган и широк, а понекад прецизан и минуциозан. Графизам у њеном стилу потиче од утицаја њеног супруга Зорана Јовановића Добротина, како она каже „њеног ментора“, али искричава зрнца песка, небеска прашина која походи њена платна су њен лични печат, који је пренела и на платна свог супруга.
„Оно што нас најнепосредније усрећује јесте ведрина ума. Стога сам ја целога живота развијање ведрине у себи стављала испред свих тежњи. Са сваког пута сам се враћала зрелија, задовољнија и богатија. Свако поднебље има своје боје, звуке и мирисе, своје специфицности. Дивно је када закорачите у нови свет, пустите свим чулима да уживају, похрањујете импресије, ослушкујете ритмове градова, људи, упознајете њихову уметност, њихов начин живота и начин борбе“, каже Јелена, нудећи нам на увид своје похођене и похрањене светове.