Паскал Рамбер

ЗАТВАРАЊЕ ЉУБАВИ

Режија и концепт сцене: Лука Јованов
Костим: Дуња Максимовић и Јана Станковски
Дизајн звука: Никола Радека

Играју: Маја Шуша и Славен Дошло

Реч редитеља
„Затварање љубави“, комад савременог француског аутора Паскала Рамбера, покушава да на специфичан начин репродукује сву тежину и напоре свршетка једног односа, нелинеарност једне велике љубави, убојитост мисли, отрова са којима се носимо и које производимо свакодневно. Ово је представа о љубави, о томе колико разорно може да буде када љубав престане да постоји, када мора да се заврши, о томе када губитак постане једина реалност.
Спектакуларни догађај коначног раздвајања двоје људи, Паскал Рамбер смешта у неку врсту „коморе за мучење“ у којој су речи једино оружје, која је изграђена као мрежа онога што смо сви могли да чујемо, видимо и доживимо. А та „комора за мучење“ односно затворено место какво се може наћи у позориштима или у домовима, то затворено, али не херметички затворено место, заправо постаје игралиште душе, бојно поље, или поље пропасти. Љубав неће опстати, а њих двоје послужиће као лабораторијски пример онога чега се сви плашимо – како се носити са ударцем када љубав престане да постоји, када је више не осећамо, или чак нисмо сигурни да ли је осећамо, а не знамо како да то поделимо са партнером?
Желимо да охрабримо људе на слушање, да их вратимо слушању, научимо слушању. Желимо да од једноставне просторне дистанце између двоје људи створимо читав свет, мапу осећања, мапу кретања туге, мапу смрвљених нерава, отисак заједничког времена. Управо се у том кретању кроз дистанце одиграва напетост односа, необичност препознавања, нарушавање склада. На питање: "Кога волимо када волимо?" , Паскал Рамбер не даје готов одговор. Кружи у могућностима. Не одбацује клишее које бар једном користе они који се раздвајају, који траже разлоге за разљубљивање, који преписују успомене, улепшавају их, пре него што све униште са неколико фраза. Непрекидна река речи, питања-одговора које везујемо, блокиран дах, у својеврсном маратону између страха и ослобођења: е ту нас, усред тог болног тренутка, чека ова представа, не плашећи се да узнемири. Ово је прича која неумољиво води у раскид и, можда, у авантуру другог живота. И неизвесност тог новог живота оставиће нас све на крају ипак – у животу.