субота, 02 јул 2022 20:00

НОЋ ЛЕГАТА / Музеја града Београда

Субота, 02. јул од 20.00 до 24.00

Шетња кроз легате Јована Цвијића, Секулића и Конака кнегиње Љубице


zoja
Концерт Зоје Ђорђевић, харфа у Конаку кнегиње Љубице

 

КОНАК КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ
локација / Кнеза Симе Марковића 8

Konak kneginje Ljubice

 

Конак кнегиње Љубице, централно место окуплајња у Ноћи легата.

Најстарији двор на територији наше престоноце, спомениk културе у највишој категорији заштите.

Палата из средине 19 века, дом наше принцезе, кнегиње Љубице, место сведочанства неких давних, потпуно различитих времена, место саграђено као женски двор, место у коме су жене живеле потпуно другачије него данас, а опет место у коме су се доносиле важне одлуке и у коме се чувао трезор тадашње државе.

Конак кнегиње Љубице је једна од малог броја сачуваних зграда из времена прве владавине кнеза Милоша Обреновића. Конак кнегиње Љубице је саграђен 1830. године. Замишљен је да буде репрезентативни двор српске владајуће династије Обреновић. Своју примарну намену Конак је остварио током прве владавине кнеза Михаила (1839–1842), када је служио као његова резиденција.

Након протеривања Обреновића из Србије (1842) зграду су у наредних сто тридесет година користиле и према својим потребама уређивале различите државне институције. Седамдесетих година 20. века управа града Београда одлучила је да зграда Конака, у складу са својим историјским, уметничким и споменичким наслеђем, добије нову намену и постане музеј. После санације и реконструкције зграда је 1980. ушла у састав Музеја града Београда, а у септембру исте године отворена је стална музејска поставка „Ентеријери београдских кућа 19. века“.


ЗБИРКА ИКОНА СЕКУЛИЋ
локација / Узун Миркова 5/I

 

ikone sekulic1

 

Највећа збирка икона на једном месту у овом делу света.

Легат Паве и Милана Секулића, сведочанство о посвећености, патриотизму, љубави према наслеђу свог народа.

Сву своју имовину Секулић је уложио у формирање овог Легата са идејом да поколења имају на једном месту одабир оних икона које говоре о нашем путу на коренима Византије.

У аутентичном ентеријеру налази се највећа збирка икона коју је у Србији могуће видети на једном месту. Збирка се састоји од 165 икона насталих у периоду од XV до XX века на простору Србије, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Италије, Грчке и Русије.

 

МИЛАН СЕКУЛИЋ

Архитект Милан Секулић (Сремска Митровица, 1895 – Београд, 1970) у међуратном периоду пројектовао је и остварио неколико стамбених вишеспратница, приватних и пословних зграда у Београду, међу којима треба истаћи стару зграду дневног листа Политика и зграду у Узун Мирковој улици 5, у којој се налазио његов породични дом. Као веома цењен предузимач, организовао је и највеће грађевинске подухвате свог времена, изградњу палате Албаније у Београду и Бановске палате у Новом Саду.


 

МУЗЕЈ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА
локација / Јелене Ћетковић 5

 

Jovan Cvijic1

 

Меморијални музеј Јована Цвијића отворен је у кући у којој је велики географ и научник живео и радио. Налази се на Копитаревој градини, у више од сто година старом културноисторијском језгру у центру града, а саграђена је 1905. године по нацртима и жељама самог Цвијића. Цвијићева кућа са баштом која се издваја лепотом и ретким биљним врстама још увек одражава дух времена с почетка XX века.

Ремек дело српске сецесије, кућа која говори о животу нашег великог научника, али и кућа која сведочи о делу првог српског уметника чије дело се односи на ликовно обликовање простора и мобилијара, чувеног Драгутина Инкиострија Медењака – великана ликовне сцене тадашњег времена, намерно заборављеног, а неизмерно важног као покретача стила познатог као НАРОДНИ СТИЛ.

 

ЈОВАН ЦВИЈИЋ

Јован Цвијић (1865-1927), географ, научник, професор, ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, почасни доктор и члан најстаријих академија и универзитета Европе, представља изузетну личност културне и научне историје Београда и Србије.

Цвијић је био један од првих осам професора новоустановљеног Београдског универзитета, ректор Универзитета у два мандата и председник СКА, оснивач Српског географског друштва, првог такве врсте на Балкану, и покретач Гласника Српског географског друштва.

Цвијић је за собом оставио замашну и по областима разноврсну библиографију, великим делом на страним језицима; мапе, атласе и географске карте Балканског полуострва, етнографске карте, записе и цртеже, посветивши целе едиције феномену типологије балканских кућа, обичајима и психичким особинама људи различитих културних појасева Балкана.

Његовом заслугом, стручни термини за крашке облике из нашег језика усвојени су у светској науци о карсту − увала, поље, понор, хум, долина, јама.

Белеф 2022.

Оснивач и покровитељ Београдског летњег фестивала:
Скупштина града Београда

 

Одбор 30. Београдског летњег фестивала – БЕЛЕФ 2022

Андреа Радуловић,  заменица председника Скупштине града Београда, председница одбора
Иван Карл, секретар за културу града Београда
Гордана Гонцић, подсекретар за културу града Београда
Милена Тробозић Гарфилд, позоришни, филмски, ТВ продуцент
Јордан Цветановић, драмски аутор и драматург

Оснивач

grad beograd

Подршка

logos2022

Продаја

Све информације о представама
и програмима

info@belef.rs

Програм

program2022