четвртак, 23 јун 2022 19:30

ТРАМВАЈ ЗВАНИ ЖЕЉА


Тенеси Вилијамс

ТРАМВАЈ ЗВАНИ ЖЕЉА

 
продаја карата: tickets.rs

 

Редитељ: Ленка Удовички
Превод: Вера Нешић и Драгослав Андрић
Драматург: Жељка Удовичић Плештина
Сценограф: Зорана Петров
Kостимограф: Бјанка Аџић Урсулов
Сценсkи поkрет и кореографија: Сташа Зуровац
Kомпозитор: Најџел Озборн и Давор Роко
Сценсkи говор: др Љиљана Мркић Поповић
Дизајн светла: Андреј Хајдињак
Дизајн звука: Марко Kекезовић

 

Играју: БРАНКА KАТИЋ, ВАЊА НЕНАДИЋ, МИЛОШ ПЕТРОВИЋ ТРОЈПЕЦ, МАРКО ТОДОРОВИЋ, НАЂА СЕКУЛИЋ, ЈОВО МАКСИЋ, НИКОЛА МАЛБАША, МИЛОШ ЛАЗАРОВ и БОЈАНА СТОЈКОВИЋ

 

„Трамвај звани жеља“ драмско је дело које је литерарна фактографија сврстала међу класике готово у тренутку његовог настанка, учинивши тако вероватно његову тадашњу актуелност свевременом и отвореном препознавању и данас и овде. Тенеси Вилијамс је писац који већ 1948. за ову драму добија Пулицерову награду, прву од чак три. Успех у театру је известан у режији Елие Kазана, а неколико година касније исти редитељ према том делу снима и култни филм. Вилијамс у вожњи нашим Трамвајем проговара гласним језиком о темама које су га мучиле, о слабостима које су биле саставни део његове егзистенције: ментална лабилност, хомосексуалност, алкохолизам. И управо та, од Чехова наслеђена, упорност дозволила је да оно појединачно, ако је од мајсторског пера одабрано и описано, постане опше место и наш заједнички проблем. Стога га ослањање на откривање стања људске душе , интимне драме својих јунака, њихова емотивна превирања – чине актуелним сваком времену па тако и овом нашем. У овоме се Трамвају проблематизују и нека данас врло важна питања, питања која се тичу положаја жене у савременом друштву. Вилијамс би, да је данас наш стварни, а не само литерарни савременик био познат и признат заговорник женске еманципације. Наиме, врло је јасно и недвосмислено средином прошлог века овим текстом отворио питање: може ли једна жена опстати у свету крајњег материјализма, у готово хистеричним околностима које мељу наше животе. Бланш каже: “Намерна окрутност се не може опростити”. А наш је свет, нажалост, постао још окрутнији. Но осим храбрости да проговори о забрањеном, осим способности да нас натера да препознамо проблеме ликова који га с нама несебично деле, он говори о тренутку када једно време заувек пролази и нестаје, а друго, ново, долази. У оно је доба Вилијамс писао о одумирању једне класе (Бланш) и стварању нове (Стенли), о онима којим успевају обавити трансфер и преживјети (Стела), о настајању новог поретка вредности.

Данас смо и те како свесни времена промена које нас је, како се историја увек спретно побрине, затекло неспремне и у тим се хаотично распоређеним ситуацијама наш ред вожње претвара у панику и неред. Сукоб старог и новог очитава се пре свега и као сукоб два светоназора. Имамо ли ми право веровати да илузија може бити саставни део живота, да још увек има места за љубав у овоме свету које се одриче, стиди емоција. Илузије су нам укинуте, потреба за “бегом из стварности у којој се не осећамо угодно” осујећена.

А како Писац каже:”Људи лакше преболе ако им одузмете новац, него илузије”.

Жељка Удовичић Плештина

 

Инспицијент: Зоран Милојевић
Суфлер: Зорица Попов
Организатор: др Биљана Рамић
Фотограф: Драгана Удовичић

Белеф 2022.

Оснивач и покровитељ Београдског летњег фестивала:
Скупштина града Београда

 

Одбор 30. Београдског летњег фестивала – БЕЛЕФ 2022

Андреа Радуловић,  заменица председника Скупштине града Београда, председница одбора
Иван Карл, секретар за културу града Београда
Гордана Гонцић, подсекретар за културу града Београда
Милена Тробозић Гарфилд, позоришни, филмски, ТВ продуцент
Јордан Цветановић, драмски аутор и драматург

Оснивач

grad beograd

Подршка

logos2022

Продаја

Све информације о представама
и програмима

info@belef.rs

Програм

program2022