Концепт и кореографија: Светозар Крстић и Ана Крстић

Композитор: Иван Илић

Сценограф: Милан Миладиновић

Костимограф: Мина Миладиновић

Плесна представа „Слово љубави“, настала је у сарадњи ансамбла „Уна Сага Сербика“ и Театра Вук. Не занемарујући традицију додајући модерне покрете,, ансамбл Уна Сага Сербика на савремени начин оживљава лепоту сценске уметности Србије и Балкана.

Представа „Слово љубави“, кроз музику, поезију и игру настала је по мотивима најпознатијег књижевног дела Стефана Лазаревића, „Слово љубве“, која као позадину има драматичну историјску реалност свога времена. Стављајући је у савремени контекст и критичку раван, ова универзална поетска прича и химна лепоти, љубави и хуманистичким стремљењима, не упућује само поруку мира, већ говори о лепоти из које се рађа љубав, а где има љубави биће и људског разумевања.

Записан је 1409. године у Београду, пре више од шесто година, у време сукоба са братом Вуком, данас се доживљава као песничко дело прве врсте, снажне експресивности. Вођен својим витешким погледима, државним интересима и својим моралним осећањем, Стефан је осетио потребу да овом песничком посланицом пружи руку мира својим противницима. Овде је Деспот проговорио не као државник и владалац, него као човек и песник.

„Слово љубве“ је једна врста меланхоличне дијалошке утопије, то је Стефанов одговор, као и одговор његовог времена, на зла овостраног живота. Ово дело је и молитва и химна и тугованка која над вртлозима патње уздиже светлосне слике спасења и славу љубави. То је поетски вапај за спасењем смисла од злобе и очајања.

Десет строфа у облику посланице са акростихом који садржи наслов песме, представљају десет делова представе у којима се обрађују различити мотиви, од лепоте, придоде, усхићења, љубави и разумевања, до позива за мир и помирење и жеље за успостављањем нормалних људских односа.