Четвртак, 8. јул у 21:00
Калемегдан – Плато код Победника
Румена Бужаровска
МОЈ МУЖ
Режија: ЈОВАНА ТОМИЋ
Превод: Ирена Шантевска
Драматург: Димитрије Kоканов
Kостимограф: Маја Мирковић
Kомпозитор: Лука Мејџор
Сценски говор: Љиљана Мркић Поповић
Играју:
ЈОВАНА БЕЛОВИЋ
САЊА МАРKОВИЋ
Инспицијент: Марко Ајваз
Организатор: Милица Мацура
Мајстор светла: Синиша Чупић
Реализатор звука: Душан Филимоновић
Премијера:18. априла 2021. године
на Сцени Студио ЈДП
ЈОВАНА ТОМИЋ – О МУЖЕВИМА И ЖЕНАМА
Румена Бужаровска у збирци прича „Мој муж” креира портрете различитих жена, а тачка њиховог спајања је околност да су мужеви централни фокус њиховог живота и делања. Румена се, стварајући ликове својих јунакиња, храбро, безобразно и духовито поиграва са свим општим местима локалног контекста, прецизно формирајући иконографију патријархата у ком смо сви заробљени. Динамика односа је увек иста – мушкарац је на пиједесталу, док жена у сивој зони постојања реализује своје циљеве и потребе без нарушавања или угрожавања мушке позиције моћи. Румена овај шири контекст који детерминише односе, поступке и догађаје ликова не преиспитује нити памфлетски критикује. Она протестује против патријархата јер каже – патријархат је наша реалност, и биће, још дуго времена. У таквом друштвено-политичком оквиру, где ни мушкарцима није добро, она нам прича приче о женама које сви знамо, које су наше најближе окружење, а неретко смо то и ми саме.
Драматизација је подразумевала одабир и адаптацију пет прича („Прељубник”, „Отац”, „Лиле”, „Осми март” и „Супа”), кроз које смо желели да сузимо фокус и усмеримо наратив на однос међу самим женама – другарицама, комшиницама, мајкама и ћеркама. Муж, односно мушкарац, није присутан на сцени, али је фокус и централна фигура сваког догађаја. У форми исповести, жене и даље проблематизују свој однос са партнерима, али траже и подршку, солидарност, помоћ и ослонац у другим женама. Представа “„Мој муж” проблематизује динамику односа жена у патријархалном устројству; оне су различитих година, порекла, долазе из различитих културних и социјалних миљеа, али су све до једне заробљене у позицији друштвеног другог. У петој, последњој причи успостављена динамика се разбија, правила се редефинишу, јер јунакиње тежиште пребацују са мушкарца, мужа, на себе и другу поред себе (…)
Kроз интимне исповести јунакиња прича Румене Бужаровске, смештањем истих унутар интимног сценског простора, третирали смо феномен приватног и личног, нечујног или недовољно чујног искуства жена, што је у тренутном друштвеном контексту табу.
