понедељак, 05 јул 2021 21:00

ЛЕПА БРЕНА ПРОЏЕКТ

Понедељак, 5. јул у 21:00

Калемегдан – Плато код Победника

Олга Димитријевић, Ведрана Kлепица, Слободан Обрадовић, Маја Пелевић, Тања Шљивар

ЛЕПА БРЕНА ПРОЏЕКТ

 

Kонцепт и режија: ВЛАДИМИР АЛЕКСИЋ и ОЛГА ДИМИТРИЈЕВИЋ

Драматургија: Димитрије Kоканов

Музика: Драшко Аџић

Извршна продукција: Оливера Kецојевић

Сценографија: Никола Kнежевић

Kостим: Милица Kоларић, Сенка Kљакић

Kореографија: Игор Kоруга

Фотографија: Јелена Јанковић

Kопродукција: Schlachthaus teatar Bern

 

Играју:

ЈОВАНА ГАВРИЛОВИЋ

ЈАСНА ЂУРИЧИЋ

ЈЕЛЕНА ИЛИЋ

ТАМАРА KРЦУНОВИЋ

ИВАН МАРКОВИЋ/ВЛАДИМИР АЛЕКСИЋ

 

Аутори песама:

„Југословенка“:

музика – Милица Чајић, текст – Милош Мандић

„Пожели срећу другима“:

музика – Александар Радуловић, текст – Марина Туцаковић

„Сањам“:

музика – Kорнелије Kовач, текст – Марина Туцаковић

„Хајде да се волимо“:

музика – Александар Радуловић, текст – Марина Туцаковић

„Луда за тобом“:

музика и текст Петар Стокановић

 

Лепа Брена је највећа звезда Југославије, симбол њеног шоубизниса и просперитета. Њена каријера која је почела у турбулентним осамдесетим годинама, као да прати све социјалистичке и постсоцијалистичке културне, политичке и економске трансформације које су се десиле са Југославијом, укључујући и распад земље и њену стидљиву реинвенцију у културном простору. У фигуру Лепе Брене уписане су теме шоу бизниса, односно тржишно-капиталистичког функционисања у социјалистичкој економији осамдесетих; потом рата, транзиције на капитализам и гомилање богатства, и на концу носталгије за старом земљом. Истовремено, фигура Брене неминовно спаја друштвено-политички контекст са нашим личним историјама, афектима, и живљеним искуством.

Теоретичари су одавно приметили колико југословенска популарна музика и даље често преноси осећај заједничког искуства широм југословенског простора, и као таква стоји у контрасту са етно-националистичким стратификацијама културних поља у свим појединачним државама. Поред тога, како је тачно артикулисала Ана Хофман, јавна појављивања Лепе Брене могу се посматрати као „стратегије навигације кроз пресек дискурса југословенске прошлости, конфликта, помирења, европеизације; као пресек дебата о национализму, балканизму, мултикултурализму, и перцепције свега тога од стране певачицине публике и шире јавности“.

Лепа Брена је дакле за нас, али верујемо и за многе друге - симбол; и старе земље, и нашег одрастања, и откривања сексуалности. Зато и овај пројекат није замишљен као биографска представа, већ сасвим другачије: кроз највећи шоубизнис симбол Југославије, желимо да суштински причамо о комплексности и унутрашњим контрадикцијама последње скоро четири декаде ових простора, о његовим друштвено-политичким трансформацијама, поносу и болу, о разочарењима и нади, и о нама самима.

Сама представа подразумева истраживање различитих извођачких пракси, од стране ауторског тима и пет извођача на сцени. Реч је дакле о пет Брена које кроз монолошке исказе контекстуализују тему пројекта, проблематизују је и ступају у међусобне односе, творећи тако од низа монолога једну широку дијалошку форму.

Пројекат мобилише различите језике глумачког и плесног, те музичког театра, стварајући полигон за развој имверзивног позоришног догађаја, где сви учесници представе ступају у дијалог са наведеним тематским оквиром и наслагама сопственог сећанај и личним искуством као примарним контекстом разумевања наше колективне прошлости.

Белеф 2022.

Оснивач и покровитељ Београдског летњег фестивала:
Скупштина града Београда

 

Одбор 30. Београдског летњег фестивала – БЕЛЕФ 2022

Андреа Радуловић,  заменица председника Скупштине града Београда, председница одбора
Иван Карл, секретар за културу града Београда
Гордана Гонцић, подсекретар за културу града Београда
Милена Тробозић Гарфилд, позоришни, филмски, ТВ продуцент
Јордан Цветановић, драмски аутор и драматург

Оснивач

grad beograd

Подршка

logos2022

Продаја

Све информације о представама
и програмима

info@belef.rs

Програм

program2022