Субота, 3. јул у 21:00
Калемегдан – Плато код Победника
Тунџер Џуџенолу
ЛАВИНА
Превод са турског: Алмира Суљевић
Режија: СТЕВАН БОДРОЖА
Сценографија: Зорана Петров
Kостим: Татјана Милошевић
Сарадник на сценском покрету: Ирина Митровић
Дизајн светла: Радомир Стаменковић
Дизајн плаката и програма: Фатима Дуровић
Музика – избор: Стеван Бодрожа
Делови компоновани за потребе представе: Рифат Рифатовић
Играју:
KРИСТИНА ЈЕВТОВИЋ
ЛАЗАР МАКСИЋ
ЛЕМАНА БЕЋИРОВИЋ
ДУШАН ЖИВАНИЋ
РИФАТ РИФАТОВИЋ
АНЂЕЛА МАРИЋ
ЈЕЛЕНА ЦВИЈЕТИЋ/МАЈА ЈОВАНОВИЋ
ХАРИС ШЕЋЕРОВИЋ
САНДРА МИЉКОВИЋ
БОБА СТОЈИМИРОВИЋ
Инспицијент/суфлер: Јасмина Анђелковић
Израда костима: Фетија Гилић
Израда сценографије: Ејуб Слезовић
Мајстор светла: Душко Kорлат
Мајстор тона: Иван Илић
Мајстор позорнице: Владислав Милић
Декоратери: Иван Госпавић, Ацо Стојановић
Реквизитер: Јулијана Мићић
Гардеробер: Мирјана Пуача
Организација и маркетинг: Маја Софронијевић, Слађана Kалик, Марија Влајић-Анђелковић
Извршни продуценти: Ивана Недељковић, Сеадетин Мујезиновић
Премијера: 18.01.2020. Нови Пазар, 23.01.2021. Лазаревац
http://www.belef.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=374:lavina&Itemid=820&lang=sr-cir#sigProGalleria1b1768e862
Драма "Лавина" турског писца Тунџера Џуџенолуа, потресна је метафора појединчеве потчињености законима и обичајима који га превазилазе, који "претходе" његовом животу и над тим животом имају "гвоздени стисак".
У малом планинском селу сви његови становници, "од када је света и века", живе у ужасном страху од лавине која би могла да се сручи на село и која се као зла коб надноси над тим селом чак девет месеци у години. Због страха од лавине, становници овог села шапућу, прилагођавају све своје активности императиву тишине која мора да се поштује - све у страху да неки несмотрени звук не покрене лавину. Овај страх од звука, ова потчињеност тишини пренела се чак и на сферу репродукције: женама је дозвољено да роде само у она три месеца кратког лета кад опасност од лавине утихне. Зато је јако битно да се брак не конзумира у одређеним периодима године како се дете не би родило, и заплакало, у време када ниједан звук не сме да се испусти.
Један млади брачни пар, нашао се у тешкој ситуацији. Иако се нису оглушили о древна правила, трудници су превремено почели порођајни болови... Над њима се због тога надноси претња стравичном казном њихове заједнице.
Драма "Лавина", која се игра широм Европе, поставља низ кључних питања. Има ли излаза из канџи традиционализма, ригидних правила које нисмо бирали, али која тихо и неприкосновено одређују наш живот, формирају га, усмеравају тамо где наша слободна воља неумитно губи сваку моћ?
Да ли појединачна побуна има икаквог смисла пред неосетљивошћу заједнице, забринуте за сопствени опстанак?
Да ли је човек уопште свесно, мислеће биће ако се одрекне своје побуне, ако своју слободну вољу принесе на жртву безбедности коју му одређена друштвена правила омогућавају?
И на послетку, да ли су ти страхови, дубоко укорењени у човека, однеговани од стране заједнице, реални или су само облик контроле....покушај да се „заблуделе овчице“ задрже у стаду како не би својим "лутањима" потврдиле крхкост тобоже неприкосновених правила друштва?
Џуџенолуова драмска метафора поетична је, деликатна и изванредно вешто избегава сва општа места, све замке које, у драмској књижевности, оваква тема може да постави пред уметника.
"Лавина" нам омогућава да проблем једноумља, владавине ригидних закона, и у коначници тоталитаристичке мисли сагледамо на врло комплексан и емотиван начин, али пре свега кроз интиму једне породице, тиме вешто избегавајући површност "коначних" одговора.
Рад на овако значајном делу једне нама у суштини блиске културе каква је турска, а о којој данас ипак тако мало знамо, омогућава да театар обавља једну од својих најлепших дужности - гради мостове међу људима и, што је још битније, указује на то колико су људи, упркос језичким и културолошким баријерама, дубоко слични, опхрвани истим бригама, надахнути истим надама и загледани у исте недоумице.
Стеван Бодрожа