Дарка Радосављевић - Васиљевић
БЕЛЕФ 07 - О ОВДЕ

Дарка Радосављевић - ВасиљевићЕтнички трусно подручје Балкана, сталне миграције становништва од руралног ка урбаном, од урбаног ка урбанијем, односно политички и економски стабилнијим срединама, посебно на подручју Србије, дубоко су оставиле траг у општој друштвеној клими.

Осећај неприпадности сада и овде посебно је потенциран крајем XX века, а продужио се и на прву деценију XXI. Последице нестабилности, одвајање политичко-економског естаблишмента од реалиних потреба грађана, дубоко су се одразиле и на културу. Одсуство припадности једном препознатљивом савременом културном идентитету довело је до раздвајања у мале интeрeсне групе огорчених због неостварености, као и на постојање већег броја незадовољних појединаца. Још увек је, првенствено међу младим људима и даље присутна дилема остати или отићи, а и средња генерација често мисли да је негде другде боље. А да ли је то баш тако? Да ли је негде другде боље или ми једноставно не умемо да превазиђемо изабрани аутизам, да се окренемо бољој страни стварности, сопственој креативности и поштoвању туђе? Шта је потребно да схватимо да не постоји никаква друштвена завера против креативности и иновације и да је потребно да почнемо сами да мењамо сопствено окружење?

Чињенице базиране на културној понуди последњих година а и дуже, бар у Београду, говоре другачије. Велике манифестације попут БИТЕФ-а, БЕМУС-а, ФЕСТ-а, уз занемарљиве падове, одржале су квалитет и континуитет са светским кретањима. Од 2004. године, уз огромна лична залагања, Октобарски салон је постао престижна интернационална изложба. Квалитативне организационе промене доживели су филмски фестивали Документарног и краткометражног филма, а недавно и фестивал у Сопоту. Многобројне личне иницијативе у различитим областима, поново су вратиле Србију на мапу савремене интернационалне културне продукције.

У чему је онда наш проблем? Зашто још увек гледамо преко "ограде" и никако не можемо да се осврнемо око себе и пронађемо сопствено ОВДЕ?
Кључни термини у нашем случају су јединство, комуникација, едукација, поштовање другачијих начина мишљења и добра воља – коју смо негде изгубили. А све зависи од нас самих, међусобне подршке без обзира на индивидуалне различитости.
БЕЛЕФ 07 под називом ТУ И ТАМО ЈЕ ОВДЕ, посвећен је овом проблему.

Тим окупљен око пројекта покушава да мало дубље уђе у суштину проблема, размисли о узроцима, понуди неко решење или бар наду да је и овде могуће видети, исказати се, научити, повезати се, учествовати и мењати бар своје уже окружење.

Нека од кључних питања су:
Да ли је могуће овде направити одговарајуће окружење?
Да, уз мало више рада и труда.
Шта понудити да се у Београду осећамо као део света?
Разноликост и богатство културне понуде.
Како активирати потенцијале и учинити их видљивим?
Поставити их у официјелни контекст, представити их широј јавности.
Како отворити/позиционирати сцену као интернационалну?
Уз добру атмосферу и отворену комуникацију која је природни део нашег сензибилитета.

Концепт овогодишњег БЕЛЕФ-а је само на први поглед необичан. Увођење нових сегмената, концентрација на ограничени временски период и одређени простор, мноштво малих пројеката, последица су намере да се богатство индивидуалних квалитета окупи и учини видљивим, као и жеље за мапирањем постојеће продукције која се, по природи ствари и протока времена, променила. А у првој деценији XXI века, многе су се ствари промениле.

У позоришту се појавила нова генерација аутора, не оптерећена традицијом, информисана и укључена у светске токове. Другачије мисле о приступу позоришној сцени, отворени су, комуникативни и није им потребна богата продукција да би формулисали оно што имају да кажу. Део њих (Влатко Илић, Марко Манојловић, Ана Томовић) су укључени у програм "Making off" који чини основу промена у позоришном представљању нове продукције. Наравно, проблем континуитета је у нашој средини такође константа. Да постоји континуитет у другачијем приступу од раније доказујe новa представе у режији Иване Вујић. Генерација између ове две опције такође се представља кроз, за нас, атипичан позоришни пројекат. У питању је репопера "Земља среће" настала на основу либрета глумице Душанке Стојановић, а у режији Ђурђе Тешић, која показује врло занимљиво преплитање субкултуре и официјелног кроз заједнички однос, незадовољство одсуством комуникације и различитим тумачењима етике политичко-економског естаблишмента и популације. Још две представе чине лепезу понуде. Ту су резултати вишенедељне радионице оставрене са локалним ауторима, а под вођством бугарског кореографа Ива Димчева ( у организацији Станице - сервиса за савремени плес) и специјални, сада већ традиционални гост БЕЛЕФ-а, победници прошлогодишњег Фестивала позоришних минијатура, гости из Словеније, Росана Хрибар и Грегор Луштек у сарадњи са Плесним театром Љубљана.

Као никада до сада, лето 2007. године у Србији је обележено комерцијалним гостовањима светских музичких старова. Поред EXITA који је програмски све богатији, почетком лета смо били домаћини и RED HOT CHILI PEPPERS-a, ROLLING STONES-a. Стога, а и у односу на охрабривање локалног потенцијала, музички програм се определио за мирнију, а неспорно квалитетну варијанту представљања гостију и домаћих аутора који су више окренути добрим познаваоцима музике, специфичним укусима, презентованим кроз концерте и различите перформансе, за публику која се не задовољава само медијски подржаним општим вредностима. БЕЛЕФ 07 нуди нешто друго: од легендарне перуанске афро-диве Susane Bace, преко америчких плесних идиома са разузданим Балканом у кобинацији Lajko Felix + Brooklyn Funk Essentials, експерименталног етна у извођењу Studio Alectic (Нови Сад) и Врело (Рума), експеримента на Броду Музике кога изводе Андрија Павловић и Соња Лончар, или танго музике Quintecho (Београд) и Richard Galliano & Tangaria Quintet (Француска), али и електронике у заједничком наступу Soundscapes Belgrade Yard Soundsystem Session и Jimi Tenor & Kabu Kabu (Финска), и фада Аntonio Chainho Trio (Португал), до култног чикашког соул-џез певача Terry Callier-a.

Занимљиво је да и сам визуелни програм има нову форму. У излозима, у централној београдској улици, Кнез Михаиловој, одржавају се пројекције интернационалног пројекта-мреже UPGRADE у оквиру кога се, кроз националне селекције, приказују и најновија видео остварења из светских престоница, уз специјалног госта – селекцију радова из Шангаја. Такође, девет домаћих и страних уметика међу којима су Aleksandra Croitoru, Dan Perjovschi, Erwin Wurm, Александар Зограф, Драган Папић, представља радове базиране на дилеми отићи или остати, на билбордима постављеним на кључним местима доласка и одласка из Града – железничка и аутобуска станица, ауто путеви, Ибарска магистрала, Аеродром. Основу визуелног програма чини велика изложба под отвореним небом – на самом Калемегдану и у/на његовим зидинама. Под називом ПРОСТОРИ ПРЕГОВАРАЊА публици ће бити доступно двадесетак радова домаћих и страних уметника. Велика већина радова заснована је на живој и активној комуникацији са публиком, a занимљивост и провокативност крајњег дела зависиће управо од публике. Ово је, вероватно, највећа до сада код нас одржана изложба визуелне уметности у којој практично нема дела класичне поставке. Нема "изложбе" у класичном смислу, нема отварања. све је ту, у јавном простору, спремно на комуникацију и преговоре. Поменимо само имена неких од учесника Claire Fontaine, Le Bureau, Janos Sugar, Дејан Анђелковић и Јелица Радовановић, Шкарт + пррроб:а, /Владимир Перић, Ера Миливојевић, Милена Путник, Драган Ђорђевић, Ирена Келечевић.

Оно што представља програмску иновацију БЕЛЕФ-а је и увођење новог начина културне продукције, програмски означене као НОВЕ ИНИЦИЈАТИВЕ, која долази из сегмента независног сектора. Овај феномен је у Србији веома присутан након 2000. године. Самоорганизовање јесте почело још средином 90-тих, уз велику подршку страних фондација. Неке организације и иницијативе настале у том периоду су престале са деловањем, али они најискренији су остали. Након 2000. придружиле су им се и нове. Настао је један читав покрет малих продукција са великим утицајем. Нови људи који размишљају интернационално, прате савремене технологије, повезали су се са истомишљеницима из целог света и попут малог, али озбиљног вируса, нагризају старе и зарђале елементе и мењају слику Србије у позитивном контексту. Примери и правци деловања овакве културне продукције скицирани су у програму кроз представљење делатности петнаестак потпуно различитих група – од активизма, издавача, преко плесног театра/пеформанса, до концерата демо бендова, мапирајући делатност овог сектора.

Друга програмска иновација је едукативни део програма. Едукација се одвија на три нивоа. Први, и у потпуности отворен за јавност чине 5 предавања домаћих и страних уметника, теоретичара, кустоса, аутора са богатом индивидуалном праксом. А на јаким и свесним индивудуама базира се свака друштвена, у овом случају културна, промена климе и начина мишљења. У случају друга два програма Мастер клас (специјалистички курсеви које воде Јован Чекић, Стеван Вуковић, Мирослав Савић и Душан Макавејев) и радионица креативног писања и израде графита, пажња је усмерена ка млађој популацији, усмеравању ка личној иницијативи и креативности и сарадњи, уз помоћ искусних и самосвојних старијих аутора који су се, поред свих недаћа, изборили за сопствени ауторски простор.

Посебан програм, а који се непосредно ослања на сарадњу са грађанима, је Фестивал филмова рађених на 8 и супер 8 мм филмској траци. Фестивал је назван "Сви смо ми (били) деца", а посвећен је драгоценом периоду 70-тих и раних 80-тих, када је основу наше свакодневице чинило грађанско друштво. Већи број урбаних домаћинстава имао је у неком орману/плакару/комоди камеру и пројектор, углавном руске производње. Бележени су значајни породични догађаји, а махом су главни глумци били деца. Данас су неки од њих познате личности.

Овакав мали заокрет у концепцији официјелног фестивала треба схватити као неопходан поремећај досадашњег модела како би се ухватио корак с временом.
Наравно, када се једна структура која постоји више деценија мења, постоји много отпора. У тренутку када је промена неопходна, најгласнији противници су увек они који су у претходном систему били привилеговани. То је потпуно разумљиво, али се намеће питање зашто смо у време њихове привилегованости стигли до оволико присутног општег незадовољства, распада система вредности и проблематичног морала. Најрадикалнији носиоци промена долазе из области које комерцијализација није у потпуности захватила - визуелна уметност, независна сцена, ауторска музика и искрене позоришне иницијативе, баве се критиком постојећег сиситема названог транзиција, антиглобализмом, чинећи, на први утисак, субверзију, а суштински нудећи могући излаз из подређене позиције очувањем личног идентитета и разноврсности (што се, формално, али не и у пракси, у новом друштвеном поретку, сматра битиним за опстанак шире заједнице).

БЕЛЕФ 07 је базиран на стратегији малих корака, ослоњен је на разноликост и експеримент. Свесно се избегава спектакл, а већи део програма је базиран на директној комуникацији са публиком. Одлука да се сви догађаји концентришу на 23 дана на простору Београдске тврђаве, да се преплићу, да се ангажује више стотина аутора или да се "мешају" домаћини и странци на истом подухвату, имају за циљ да у дилеми између Тамо и Овде, превагне ОВДЕ.

Београд, јул 2007.

   
Design & Development
Cyber Art 2001
© 1997-2007

:::БЕЛЕФ 07:::Позориште:::Музика:::Визуелна уметност :::
:::Нове иницијативе :::Едукација:::
:::БЕЛЕФ - Календар:::БЕЛЕФ - Инфо :::БЕЛЕФ - Прес :::
:::Пријатељи Фестивала:::Контакт:::Архива:::БЕЛЕФ Центар :::

©БЕЛЕФ 07