„Љубав – разлог постојања“ - оперске арије и дуети

L'AMOUR – RAISON D’ETRE
(Љубав – разлог постојања)

Душица Бијелић, сопран
Вишња Радосав, мецосопран
Дејан Максимовић, тенор
Уго Рабек, бас
Дарио Хумењук, клавир
Режија: Александар Николић

цена улазнице: 300 динара;

Лео Делиб (1810-1857)
„Les filles de Cadix“, соло песма (Д. Бијелић)

Волфганг Амадеус Моцарт (1756-1791)
Арија Лепорела „Madamina, il catalogo è questo“ из опере Дон Ђовани (У. Рабек)
Дует Дон Ђованија и Церлине „Là ci darem la mano“ из опере Дон Ђовани (Д. Бијелић, У. Рабек)

Ђузепе Верди (1813-1901)
„Non t’accostare all’urna“, романса (Д. Максимовић)

Волфганг Амадеус Моцарт
Терцет Фјордилиђи, Дорабеле и Дон Алфонса „Soave sia il vento…“ из опере Тако чине све (Д. Бијелић, В. Радосав, У. Рабек)

Гаетано Доницети (1797-1848)
Арија Неморина „Una furtiva lagrima“ из опере Љубавни напитак (Д. Максимовић)
Дует Адине и Неморина „Una parola, о Adina…“ из опере Љубавни напитак (Д. Бијелић, Д. Максимовић)

Винћенцо Белини (1801-1835)
Арија Јулије „Eccomi in lieta vesta…“ из опере I Capuleti e i Montecchi (Д. Бијелић)

Хектор Берлиоз (1803-1869)
Арија Херода „Ô misère des Rois“ из ораторијума Христово детињство (У. Рабек)

Гаетано Доницети
Арија Леоноре „O, mio Fernando…“ из опере Фавориткиња (В. Радосав)

Жил Масне (1842-1912)
Арија Вертера „Pourquoi me réveiller“ из опере Вертер (Д. Максимовић)

Жорж Бизе (1838-1875)
Арија Кармен „Près des rеmparts de Séville“ (Сегедиља) из опере Кармен (В. Радосав)
Дует Ескамиља и Кармен „Si tu m'aimes, Carmen“ из опере Кармен (У. Рабек, В. Радосав)
Арија Дон Хозеа „La fleur que tu m’avais jetée“ из опере Кармен (Д. Максимовић)

Жак Офенбах (1819-1880)
„Баркарола“ („Belle nuit, ô nuit d’amour“) из опере Хофманове приче (Д. Бијелић, В. Радосав)


Душица Бијелић располаже изванредним гласом и харизматичном појавом на сцени, захваљујући којима је стекла велику популарност за време свог ангажмана у Краљевској оперској кући у Лондону. У септембру 2012. године приступила је Програму за младе уметнике Џет Паркер ове реномиране оперске куће, а већ у децембру исте године је први пут наступила на главној сцени у Мајерберовом Роберту ђаволу у режији Лорана Пелија. Од тада је у Краљевској опери играла у операма Набуко, Дон Карлос, Ластавица, Парсифал, Жена без сенке, Фигарова женидба, Разговори кармелићанки (под диригентском палицом Сајмона Ретла), Евгеније Оњегин, Ластавица, Кармен и Фауст. Душица Бијелић је 2013. добила позив лондонског Краљевског балета да учествује у гала наступима на турнеји по Бразилу. У децембру 2015. дебитовала је у Теaтру Верди у Трсту у операма Вертер и Љубавни напитак.
Поред оперских улога у Краљевском позоришту у Мадриду и на Фестивалу Росини у Вилдбаду, наступа на концертима и реситалима широм Европе, САД и Јапана.
Душица Бијелић је студирала соло певање на Академији лепих уметности у Београду у класи Људмиле Грос-Поповић. Усавршавала се на Универзитету за музику и сценске уметности у Бечу, у Оперском студију „Санта Ћећилијa“ у Риму и на Музичком конзерваторијуму Бард колеџа у САД. Такође, добитница је пуне стипендије за петогодишње учешће у Програму за младе певаче Данијела Фероа у Тоскани.
Британски Индепендент уврстио је Душицу Бијелић у „осам највећих младих талената у свету уметности 2014. године“.

Вишња Радосав рођена је у Зрењанину. Дипломирала је на Академији лепих уметности у Београду, у класи Весне Опсенице. Након тога завршила је специјалистичке академске студије  на Факултету музичке уметности у Београду у класи Николе Мијаиловића. У току школовања освојила је бројне награде у земљи. Била је члан оперског студија Народног позоришта у Београду где је и дебитовала у улогама Фенене (Набуко, Верди) и Сузуки (Мадам Батерфлај, Пучини). Године 2016. дебитује са улогом Мадалене (Риголето, Ђ. Верди) у Македонској опери и балету у Скопљу.
Наступила је као солиста у Messa da Requiem (Верди) поводом обележавања стогодишњице геноцида над jерменским народом у оквиру оперског фестивала у Јерменији.
У оквиру мајсторских курсева радила је са уметницима као што су Роландо Николози, Маријана Мијановић, Џенифер Лармор, Ђорђе Нешић, Дарина Такова, Љубов Казарновскаја, Лућана Д’Интино, Роберто Скандиуци, Анка Зомер и др.
Стипендиста је Интернационалног вокално уметничког института (IVAI) у Њујорку 2016. године.

Тенор Дејан Максимовић дипломирао је на ФМУ у Београду у класи Радмиле Бакочевић и завршио специјалистичке студије на Конзерваторијуму „Ђузепе Тартини“ у Трсту у класи Рите Сусовски. Оперски деби је имао на првој години студија у насловној улози опере Бастијен и Бастијена. Током студија је постао члан Оперског студија Народног позоришта у Београду. Интерпретирао је ликове Тамина (Чаробна фрула), Ленског (Евгеније Оњегин), Војводе (Риголето), Родолфа (Боеми), Фауста, Вертера, Неморина (Љубавни напитак), Алфреда (Травијата), Едгарда (Лучија од Ламермура), Ерика (Холанђанин луталица), Каварадосија (Тоска) и Дон Хозеа (Кармен). Био је солиста оркестара Београдске, Македонске и Рајнске филхармоније, Римског симфонијског оркестра, симфонијских оркестара РТВ Србије и РТВ Словеније. Гостовао је као солиста Љубљанске опере, Сарајевске опере, театара у Кобленцу и Констанци и театра Мадленианум. Наступао је у Мађарској, Грчкој, Кини, Италији, Данској, Словенији, Румунији и у региону.

Француско-италијански бас Уго Рабек почео је учи певање 2000. године код Елене Василијеве и био је члан Оперског атељеа Париске опере од 2005. до 2008. Године 2007. освојио је награде за најбољег младог певача Оперског атељеа Prix lyrique du Cercle Carpeaux и Асоцијације пријатеља Париске опере (AROP). Наредне године изабран је за учешће на Академији Фестивала у Вербијеу. Усавршавао се на мајсторским курсевима Клаудија Дездерија, Барбаре Бони, Анђелике Киршлагер, Гијмет Лорон, Раула Хименеза.
Рабек интерпретира улоге у фаху „племенитог баса“ у операма француског, италијанског, немачког и словенског репертоара. До сада је на сцени тумачио улоге као што су Дон Алфонсо (Тако чине све), Алидоро (Пепељуга), Колатин (Насиље над Лукрецијом) у, Конзул (Мадам Батерфлај), Плутон (Хиполит и Ариција), Комтур (Дон Ђовани), Фратар (Дон Карлос), Монтероне (Риголето) и Баји (Вертер). Од предстојећих наступа, издвајају се Месечарка у Театру Шанзелизе у Паризу (Алесио), Салома у Стразбуру (Први Назарен), Мадам Батерфлај у Лиможу (Ујак Бонза)... До сада се представио на водећим светским сценама као што су Опера Бастиља, Опера Гарније, Опера комик и Сала Плејел у Паризу, Концертхаус у Бечу, дворане у Лондону, Версају, Стразбуру, Рену, Нанту, Монпељеу, Мецу, Милузу, Вербијеу, Билбау и на Фестивалу у Вилдбаду. Сарађивао је са познатим диригентима као што су Данијел Орен, Валериј Гергијев, Филип Џордан, Марк Минковски, Василиј Петренко, Евелино Пидо, Пинкас Стајнберг, Џефри Тејт, Карло Рици, Ален Алтиноглу, Микаел Шенвант, Паво Јерви и редитељима међу којима су Роберт Карсен, Оливје Пиј, Вили Декер, Кит Ворнер, Николаус Ленхоф, Роберт Вилсон, Колин Серо, Андре Анжел, Лев Додин, Жилбер Дефло...

Дарио Хумењук је завршио дипломске студије клавира на Академији уметности у Новом Саду у класи Дориана Лељака. Усавршавао се на бројним мајсторским курсевима код реномираних пијаниста Кемала Гекића, Арба Валдме, Жака Рувијеа, Владимира Огаркова, Светлане Богино, Нинослава Живковића и Рите Кинке. Докторирао је на Катедри за камерну музику Факултета музичке уметности у Београду 2015. у класи редовног професора Људмиле Грос Поповић.
Дарио Хумењук је посвећени камерни музичар. Наступао је као солиста, камерни музичар и клавирски сарадник у Аустрији, Италији, Грчкој, Словачкој, Немачкој, Мађарској, Хрватској, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Србији.
Од 2005. године до данас је ангажован у МШ „Даворин Јенко“ у Београду на месту професора камерне музике и корепетиције. Учесник је и сарадник више престижних националних и интернационалних такмичења и фестивала. Остварио је трајне снимке за Радио-телевизију Србије, Радио-телевизију Републике Српске и Rai Uno (Италија).
    
Александар Николић је дипломирао позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду, где је тренутно на докторским студијама из области аудиовизуелних уметности. Стручно се усавршавао у Бреши (Италија), Хановеру (Немачка) и Солуну (Грчка).
У сезони 2015/16 ангажован од стране Краљевске оперске куће Ковент Гарден у Лондону као редитељ Травијате.
Од сезоне 2009/10 био је ангажован у Опери Народног позоришта у Београду као редитељ на одржавању и обнављању текућег репертоара. Од школске године 2015/16 изабран је за доцента на Институту за уметничку игру у Београду на предметима Режија у опери и Режија у балету.
До сада је режирао представе у Народном позоришту у Београду, Опери и Театру Мадленианум, театру Филодраматика у Ријеци и Дому омладине Београда, укључујући и светску премијеру опере Меланхолични снови грофа Саве Владиславића савременог српског композитора Светислава Божића.

 

Белеф 2016.

Оснивач и покровитељ Београдског летњег фестивала:
Скупштина града Београда

 Одбор Београдског летњег фестивала БЕЛЕФ 2016
Председница:
Марија Марић Марковић
Чланови Одбора:
Ивана Тришић, Гордана Предић, Александар Ђаја, Дана Гак

 Извршна продукција:
Центар београдских фестивала – ЦЕБЕФ

 В.д. директора:
Милан Лазовић

 Помоћник директора:
Наташа Илић

 Секретар установе:
Ана Бутрић

 Координатор програма и сценариста свечаног отварања:
Војислав Милин

 Продуцент фестивала:
Тијана Церовић

 Технички продуцент:
Саша Ненадовић

 Музички продуцент:
Жељка Лакићевић

 Главни организатор:
Ивана Панић

 Служба протокола:
Јелена Лунић, Мирјана Панић

 Прес служба:
Јелена Лакићевић, Вук Пајковић

 Визуелно решење и дизајн:
Симона Дашић-Раца

 Веб дизајн и спот фестивала:
Дејан Бојовић

 Рекламни спотови:
Немања Тасић

 Фотографи:
Милутин Рајковић, Тијана Рајковић

 Организатор:
Петар Алемпијевић

 Сараднице:
Маријана Станковић, Катарина Радовановић

 Правна служба:
Небојша Игњатовић

 Служба рачуноводства:
 Нела Кузмановић, Марина Василић, Данијела Ранђеловић, Слађана Шошкић

 Уреднице каталога:
Јелена Јанковић-Бегуш, Милица Кадић

 Сараднице на каталогу:
 Милица Љубичић, Ивана Шоботовић

cebef logo cir

ЦЕБЕФ припрема и реализује филмске, музичке и мултимедијалне амбијенталне фестивале са вишедеценијском традицијом

Оснивач

grb-bg-cir

Контакт


Адреса : Илије Гарашанина 24
11000 Београд
Србија
Телефон: +381 11 3236530
Email : info@cebef.rs

Програм - pdf

program pdf