Johan Štraus: „Slepi miš“, opereta

Utorak, 7. jul, 20.30 čas
Kuća kralja Petra Prvog
Johan Štraus: „Slepi miš“, opereta
Operski studio Fakulteta muzičkih umetnosti
dirigent: Dragana Radaković
reditelj: Vladan Đurković

Klavirski saradnik: Valentina Kostandinović

Uloge:

Gabrijel fon Ajzenštajn - Mladen Prodan, tenor
Rozalinda, njegova žena - Evgenija Jeremić, sopran
Alfred, njen ljubavnik - Dušan Svilar, tenor
Adela, sobarica kod Ajzenštajnovih - Vesna Marković, sopran
Ida, njena sestra - Milica Nikolić, sopran
Doktor Falke, notaroš  "slepi miš" - Marko Pantelić, bariton
Princ Orlovski, Nataša Rašić, mecosopran
Frank, upravnik zatvora - Nikola Mikić, bariton (k.g. Fakultet umetnosti Univerziteta u Nišu)
Doktor Blint, advokat Ajzenštajna - Andrija Nikoletić, bariton
Froš, čuvar zatvora - Branko Marković, glumac
 
O DELU
Mnogi mladi, možda, nisu ni svesni da je fenomen „muzičke zvezde“ neraskidivo vezan za lik i delo Johana Štrausa Mlađeg. Prve ploče pojavile su se u vreme kad je Štraus zakoračio u srednje godine, a najviše su se prodavale one koje su nudile muziku „kralja valcera”. Štraus ne samo da je u 19. veku postao preteča rok zvezda, on je muzičar koji prvi beleži platinaste tiraže „nosača zvuka”.
Postoji legenda da je Johan Štraus Mlađi (1825-1899) radio „Slepog miša” četrdeset tri dana bez prestanka lišavajući se sna i hrane. Posle dva meseca u pozorištu „Teatar an der Vin” premijera je izvedena 5. aprila 1874. godine. Iako su pojedini kritičari zamerali naivnosti ili nedovoljnoj ozbiljnosti „Slepog miša”, od premijernog izvođenja pa sve do danas publika uvek uživa u ovom remek-delu bečke operete.
Štrausovo delo vremenom se našlo na najvećim svetskim operskim scenama, od Državne opere u Beču (nekadašnja Dvorska opera), preko londonskog Kovent Gardena do Metropolitena u Njujorku. Uvertira za ovu operetu neizbežan je deo bečkog Novogodišnjeg koncerta koji, tačno u podne, počinje svakog 1. januara, jer radost Štrausove muzike dele podjednako i izvođači i gledaoci.
Muzika porodice Štraus ne gubi na svežini ni mnogo decenija pošto je nastala. Nosi dah bezbrižnosti i podseća na vremena kad su u mnogobrojnim balskim dvoranama u Beču i drugim velikim gradovima parovi igrali po taktu valcera, polke, kvadrila, a Evropu još nisu potresale socijalna, ekonomska i industrijska kriza.
„Srećan je onaj koji zaboravlja ono što se ne može promeniti”, peva Alfred u prvom činu. To je poruka Johana Štrausa celome svetu u ovoj himni lakomislenosti i životne radosti, koja povezuje srca i po svaku cenu želi da iscrpi sve radosti života. Jer, živi se samo jedanput...”
U Štrausovoj opereti muzički deo igra najvažniju ulogu. Štraus je najveću pažnju poklanjao duetima i ansamblima, pa i studioznoj karakterizacija pojednih lica od kojih su neka postala u pravom smislu klasici. U njegovim operetama ističu se savršeno razradjena i efektna finala. Posedovao je i izvanredni smisao za scenu i komične situacije, kao i nepogrešiv osećaj za odmeravanje muzičkih i dramskih elemenata dela.

O IZVOĐENJU NA BELEF-u 2015.
Reč reditelja
Predstava Slepi miš izvorno je postavljena za scenu kutiju, međutim za potrebe Beogradskog letnjeg festivala ona će pretrpeti određena scenska prilagođenja koja će je i žanrovski odvesti u potpuno drugom smeru. Naime, predstava će se odigrati u dvorištu Kuće Kralja Petra Prvog na Senjaku, što predstavlja logičan izbor obzirom da se radnja dešava među pripadnicima bogataških krugova Beča tridesetih godina prošlog veka. Predstava će se igrati u tri čina, pri čemu će svaki od činova igrati u drugom delu pomenutog zdanja. Ove intervencije će predstavu skrenuti u žanr ambijentalnog muzičkog teatra, što predstavlja veliki izazov kako za autorski tim i izvođače, tako i za publiku koja će biti mobilna.

O UČESNICIMA
Reč dirigenta
Opereta Slepi miš je nastala kao rezlutat osmomesečnog rada studenata Operskog studija Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu koji vodi profesorka Dragana Radaković. „Opereta Slepi miš je vrlo kompleksno delo, jer se pored veoma zahtevnih arija, nalaze i dramske scene, što zahteva pored vokalnih sposobnosti i glumački dar. Imali smo sreće da u ovoj generaciji studenata imamo takve talente koji mogu odgovoriti ovim zahtevima” – rekla je Dragana Radaković.

slepo-mis-01-mLIBRETO
Prvi čin:
Ajzenštajn je osuđen na osam dana zatvora zbog vređanja državnog činovnika. Večeras počinje izdržavanje kazne i zato mu žena, Rozalinda, priprema bogatu oproštajnu večeru. Šalje sobaricu Adelu po večeru, međutim, Adela je neraspoložena jer je sa sestrom pozvana na na bal pod maskama kod bogatog princa Orlovskog, a nije dobila dozvolu da izađe. Notar Falke nagovara Ajzenštajna da odu na bal kod kneza i Ajzenštaj pristaje ne sluteći da Falke želi da mu se osveti, jer je on taj koji je naveo Falkea da, posle prošlogodišnjeg bala, obučen kao slepi miš, prođe ulicom usred bela dana i osramoti se. Rozalindu posećuje Alfred, bivši udvarač, i traži da se tajno sastane sa njom, ali ona ga odbija. Međutim, kada vidi da joj muž odlazi u zatvor u fraku postaje sumnjičava i iz prkosa prima Alfreda na večeru, a Adeli daje dozvolu da ide. Alfred dolazi i koristi trenutak da se opusti i oblači Ajzenštajnov kućni kaput i papuče. Pošto se Ajzenštajn nije na vreme javio na odsuženje kazne stražari iz zatvora dolaze po njega, a zatiču Alfreda. Da ne bi kompromitovao Rozalindu ne sme da kaže ko je zapravo i odlazi u zatvor.
Drugi čin:
Falke da bi se osvetio Ajzenštajnu, na bal poziva i Rozalindu kao i upravnika zatvota Franka. Ajzenštajn se pretvara kao markiz Renar, a Frank kao vitez Šagren. Stiže i Rozalinda koju Falke predstavlja kao mađarsku groficu. Ajzenštajn biva opčinjen damom i udvara joj se. Poklanja joj i lepi, zlatni sat, a ona ga prihvata kako bi ga kasnije iskoristila kao dokaz muževljevog neverstva. Falke je o svom planu obavestio i samog grofa Orlovskog koji se raduje smicalici i nagovara sve goste da se zabavljaju. Kada je već počelo da sviće Ajzenštajn i Frank moraju u zatvor iako Ajzenštajn ne zna da je Frank upravnik zatvora niti Frank zna da je umesto Ajzenštajna u zatvoru Alfred.
Treći čin:
Adela i njena sestra preplašene prate Franka kao viteza Šagrena u zatvor jer misle da je nešto skrivio. Međutim u zatvoru ih dočekuje stražar Fros i sam prilično pijan i zatvara ih u ćeliju pored Alfredove. Ajzenštajn i Frank doleze u zatvor pijani i dok Ajzenštajn pokušava da mu objasni da je došao na odsluženje kazne, Frank zna da je već zatvorio Ajzenštajna te nikako ne mogu da se objasne. Falke, iz osvete, u zatvor dovodi čitavo društvo sa bala i tu otkriva kako je prevario Ajzenštajna zbog šale sa slepim mišem. Ajzenštajn sada shvata da se cele noći udvarao svojoj ženi koja koja ima i dokaz za to, zlatni sat, a Ajzenštajn je moli da mu oprosti. Kada se obelodani još i zbog čega je Alfred u zatvoru supružnici ne mogu više da prigovaraju jedno drugom. Svi bivaju pušteni, a Frank se zadovoljava da Ajzenštajn samo formalno odsluži svoju kaznu.

cebef logo cir

ЦЕБЕФ припрема и реализује филмске, музичке и мултимедијалне амбијенталне фестивале са вишедеценијском традицијом

Оснивач

grb-bg-cir

Контакт


Адреса : Илије Гарашанина 24
11000 Београд
Србија
Телефон: +381 11 3236530
Email : info@cebef.rs

Програм - pdf

program pdf