Четвртак, 01. јун, у 21:00
Калемегдан – Плато код Победника
Бора Ћосић
УЛОГА МОЈЕ ПОРОДИЦЕ У СВЕТСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ
Драматизација Јелена Мијовић
Режија: ИВАН ВУКОВИЋ
Сценографија: Марија Калабић
Костим: Ивана Младеновић
Композитор: Ирена Поповић и Никола Драговић
Драматург: Јован Ристић
Играју:
ТАТА: Бојан Вељовић
УЈАК: Никола Ракић
БАБА: Биљана Николић
МАМА: Марија Гашић
КАПЕТАН ВАЦУЛИЋ: Небојша Вранић
ДЕТЕ: Јелена Орловић
ТЕТКА: Александра Цуцић
ДАРОСАВА: Милена Јакшић
Премијера: 06.04.2021. Крушевац и 26.04.2021. Грачаница
http://www.belef.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=372:uloga-moje-porodice-u-svetskoj-revoluciji-372&Itemid=820&lang=sr-cir#sigProGalleria2e78496d2f
Бора Ћосић је 1969. године за “Улога моје породице у светској револуцији”, упркос субверзивности романа и критици тадашњег друштвеног система, добио Нинову награду за роман године. Тај податак, колико говори о значају самог романа, говори и о времену у коме се руга и смеје општеприхваћеним вредностима, званичном наративу, па и на херојским жртвама положеним тековинама антифашистичке револуције.
“Субверзивност” чланова ове блесаве породице која на сумануте начине преживљава рат, глад, немаштину, преврате и друштвено-политичке промене крије се у њиховом слободном духу. Тај слободан дух је дух отворен за чуђење, за питања, за сумњу, често детињи- поимајући истовремено апсурд света око себе и апсурдност сопственог бивствовања у таквом свету. И док слободни дух породице одбацује једноумље и упућује критички поглед на дешавања унутар, али и изван ње, он не искључује и не суди, он “непрестано нешто прича у смислу разговора” и има слуха за различитости својих чланова, разумевања за грешке, има срца за идеале и саосећање за преварене идеалисте. Дух ове породице не зависи од бројности њених чланова нити броја соба у којој обитава. Породица дише, живи, креће се и мења, прилагођава и опстаје, отвара врата за све који би под њено окриље, не задржава оне који би да је напусте, чувајући као највећу вредност свој слободни дух.
И кад су гладни, чланови ове породице знају да је, заједно са хлебом, слобода најважнија ствар на свету, а некада је револуција једини пут да се до ње дође.
До тада, за сваког гладног намерника, биће у овој кухињи, ако ништа друго, оно бар парче хлеба са пекмезом.
Јелена Мијовић